Seksizam
Prepoznaj ga
Nazovi ga
pravim imenom
Zaustavi ga
#StopSeksizmu #MeToo
 

Seksizam je svako izražavanje (činom, rečju, slikom, gestom) zasnovano na ideji da su neke osobe, najčešće žene, inferiorne zbog svog pola.

 

Seksizam je štetan.
Dovodi do osećanja bezvrednosti, do samocenzure,
pribegavanja strategiji izbegavanja, promena u ponašanju,
pogoršanja zdravlja. Seksizam je u osnovi rodne neravnopravnosti.
Nesrazmerno više pogađa žene i devojčice.

 

Seksizam se javlja u svim oblastima života.

 

63% novinarki suočilo se sa verbalnim zlostavljanjem

 

Žene utroše gotovo dvostruko više vremena od muškaraca na neplaćene kućne poslove (zemlje OECD-a)

 

80% žena izjavilo je da se suočilo sa fenomenom „mansplaining“-a (kada muškarac snishodljivo daje objašnjenje ženi) i „manterrupting“-a ( kada muškarac snishodljivo upada u reč ženi ) na poslu

 

Muškarci predstavljaju 75% izvora i tema vesti u Evropi

 

U Velikoj Britaniji 66% anketiranih devojčica od 16 do 18 godina doživelo je ili bilo svedok upotrebe seksističkog jezika u školi

 

59% žena u Amsterdamu prijavilo je neki oblik uličnog uznemiravanja

 

U Francuskoj je 50% anketiranih mladih žena nedavno doživelo nepravdu ili poniženje jer su žene

 

U Srbiji, istraživanje pokazuje da se u poslovnom svetu 76% žena se ne shvata jednako ozbiljno kao što je to slučaj kad su u pitanju muškarci

 

Nasilje ponekad
počinje šalom

Pojedinačni činovi seksizma mogu se činiti benignim, ali stvaraju klimu zastrašivanja, straha i nesigurnosti. To dovodi do prihvatanja nasilja, uglavnom nad ženama i devojčicama.

 

Zbog toga je Savet Evrope odlučio
da deluje usvojivši Preporuku o
sprečavanju i borbi protiv seksizma.

 
 
 

Seksizam uglavnom pogađa žene.
Može pogađati i muškarce i
dečake kada odstupaju od
stereotipnih rodnih uloga.

 

Štetni uticaj seksizma može biti gori za neke žene i muškarce zbog njihove etničke pripadnosti, starosti, invaliditeta, društvenog porekla, religije, rodnog identiteta, seksualne orijentacije ili drugih činilaca.

 

Neke grupe žena, na primer mlade žene, političarke,
novinarke ili javne ličnosti, naročito su na meti seksizma.

 
%

poslanica u Parlamentu bile su meta seksističkih napada na društvenim mrežama

 

Prepoznaj ga. Nazovi ga pravim imenom. Zaustavi ga.

 

Jezik i komunikacija:

Primeri seksizma u jeziku i komunikaciji:

Generička upotreba muškog roda od strane govornika („on / njegov / njega“ u slučajevima kada se misli na neodređenu osobu). Naslovna strana publikacije koja prikazuje samo muškarce. Imenovanje profesije žene u muškom rodu. Reklamna kampanja koja sadrži nepotrebnu golotinju. Reklama sa muškarcem koji pokazuje ženi kako se koristi mašina za pranje veša.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Jezik i komunikacija su važni zato što čine ljude vidljivim ili nevidljivim i priznaju ili omalovažavaju njihov doprinos društvu. Naš jezik oblikuje našu misao, a način na koji razmišljamo utiče na naše postupke. Rodno slep ili diskriminatorski jezik pojačava seksističke stavove i ponašanje.

Kako sprečiti seksizam?

Koristite i ženski i muški oblik reči kada se obraćate mešovitoj publici. Pregledajte javna saopštenja da biste bili sigurni da su korišćeni rodno-osetljivi jezik i slike. Izradite priručnike o rodno-osetljivom komuniciranju sa različitom publikom. Promovišite istraživanja u ovoj oblasti.

Mediji, internet i društvene mreže

Primeri seksizma u medijima:

Seksualizovani prikaz žena u medijima. TV emisije u kojima učestvuju samo muškarci. Medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama u kome se okrivljuju žrtve. Novinari, najčešće žene, kojima se u medijima upućuju komentari o njihovom izgledu, a ne o temi o kojoj je reč. Internet aplikacije koje šalju oglase za posao samo muškarcima, jer su algoritmi napisani na diskriminatorski način.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Deca i ostali su stalno zasipani seksističkim porukama u medijima i one utiču na njih. Takve poruke ih ograničavaju u donošenju životnih odluka. Stvaraju utisak da muškarci poseduju znanje i moć, a da su žene objekti i da je dopušteno da se slobodno komentariše njihov izgled. Onlajn seksizam istiskuje žene iz onlajn prostora i može da prouzrokuje stvarnu štetu. Zloupotreba ili ismevanje nekoga na internetu stvara trajni digitalni zapis koji se može dalje širiti i teško ga je izbrisati.

Kako sprečiti seksizam?

Primeniti zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti u medijima. Obučiti zaposlene u medijima i u domenu komunikacija o rodnoj ravnopravnosti. Obezbediti da žene i muškarci budu prikazivani u medijima izbalansirano i u nestereotipnim i raznolikim ulogama. Promovisati oglašavanje koje se poigrava rodnim stereotipima i podiže svest o njima, umesto da ih učvršćuje. Obezbeđivati obuke za digitalno opismenjavanje naročito omladini i deci. Zakonski definisati (onlajn) seksistički govor mržnje i obezbediti da podleže krivičnim sankcijama. Uvesti specijalizovane službe koje će davati savete o tome kako se boriti protiv onlajn seksizma.

Radno mesto

Primeri seksizma na radnom mestu:

Praksa nezvaničnog isključivanja žena koje imaju decu iz mogućnosti napredovanja na poslu. Ignorisanje žena na sastancima, prisvajanje njihovog doprinosa radu ili ućutkivanje. Favorizovanje muškarca u odnosu na ženu prilikom postavljanja na rukovodeće radno mesto zbog pretpostavke da one neće imati autoritet. Nepozvani komentari o fizičkom izgledu ili odeći (kojima se obezvređuju žene kao stručnjakinje). Pogrdni komentari za muškarce koji preuzimaju uloge odgajanja/negovanja. „Mansplaining“(snishodljivo objašnjenje koje ženi daje muškarac) .

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Seksizam na radnom mestu umanjuje efikasnost i osećaj pripadnosti žrtve. Seksističko ućutkivanje dovodi do neprepoznavanja i nedovoljne iskorišćenosti ideja i talenata. Omalovažavajući komentari stvaraju atmosferu zastrašivanja/ugnjetavanja žrtve i mogu eskalirati do nasilja/uznemiravanja. Žrtve mogu razviti viši nivo anksioznosti, biti sklonije ispadima ili depresiji. Uopšteno gledano, seksizam dovodi do nižih plata i manjih mogućnosti za one koji se sa njim suočavaju.

Kako sprečiti seksizam?

Usvojiti i primeniti kodekse ponašanja koji definišu seksističko ponašanje i sprečavaju ga putem obuka. Uvesti mehanizme za pritužbe, disciplinske mere i službe podrške. Rukovodioci se moraju izjasniti i pokazati svoju opredeljenost za borbu protiv seksizma.

Javni sektor

Primeri seksizma u javnom sektoru:

Komentari seksualne prirode ili komentari o izgledu ili porodičnoj situaciji političara, najčešće žena, koji uključuju i one date u parlamentima. Komentari zaposlenih u javnim službama o seksualnoj orijentaciji ili izgledu korisnika/ca. Seksističko prikazivanje ili kačenje slika golih žena na radnim mestima (npr. sobe bolničkog osoblja). Komentari o izgledu žena na javnim mestima, uključujući i u javnom prevozu.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Obaveza javnog sektora je da služi za primer. Seksizam je veoma čest u parlamentima i ograničava mogućnosti i slobodu žena u parlamentu, kako poslanica, tako i osoblja ženskog pola. Seksizam narušava jednak pristup javnim službama. Seksizam na javnim mestima ograničava slobodu kretanja žena. Seksizam može dovesti do nasilja i stvoriti atmosferu ugnjetavanja koja sprečava najvećim delom žene da u potpunosti učestvuju u javnom životu.

Kako sprečiti seksizam?

Obukama za zaposlene. Uvesti kodekse ponašanja, mehanizme pritužbi, disciplinske mere i službe podrške. Sprovoditi kampanje za podizanje nivoa svesti, kao što su raznovrsni alati ili posteri na javnim mestima kojima se objašnjava šta je seksizam. Promovisati rodnu ravnotežu u donošenju odluka. Promovisati sprovođenje istraživanja i prikupljanje podataka o ovom problemu.

Pravda

Primeri seksizma u pravosudnom sistemu:

Sudija koji žrtvi seksualnog nasilja nagoveštava da je sama „to tražila“. Pravnik koji komentariše izgled koleginice. Policajac koji optužbu za nasilje nad ženama ne shvata ozbiljno ili je trivijalizuje.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Takvo ponašanje može dovesti do toga da žrtva odustane od gonjenja. Stvara nepoverenje u pravosudni sistem. Može dovesti do presuda koje su zasnovane na dezinformacijama. Na taj način žene se obezvređuju, što ih može dovesti do odustajanja od pravnih profesija.

Kako sprečiti seksizam?

Primenom politike koja bi ženama obezbedila jednak pristup pravdi. Obukom zaposlenih u pravnoj struci i u organima za sprovođenje zakona. Rušenjem stereotipa u pravosuđu putem kampanja za podizanje nivoa svesti. Obezbeđivanjem da pravnici/ce zasnivaju svoje presude na činjenicama, na ponašanju učinioca i okolnostima slučaja a ne, recimo, na odeći žrtve.

Obrazovanje

Primeri seksizma u obrazovanju:

Udžbenici koji sadrže stereotipne prikaze žena/muškaraca, dečaka/devojčica. Udžbenici u kojima se ne pominju žene pisci, žene značajne ličnosti iz istorije ili kulture. Savetnici/ce za karijeru ili obrazovanje koji/e odvraćaju od nestereotipnog izbora profesije ili studija. Nastavnici/ce i profesori/ke koji komentarišu izgled đaka, studenata i svojih kolega. Komentari seksualne prirode upućeni devojčicama i devojkama. Nasilje nad učenicima/cama, studentima/kinjama od strane drugih učenika/ca, studenata/tiknja ili prosvetnih radnika/ca zbog toga što su drugačiji/e. Odsustvo svesti/procedura/reakcija usmerenih na suzbijanje takvog seksističkog ponašanja.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Obrazovni program i ponašanje prosvetnih radnika/ca snažno utiču na našu percepciju i ponašanje. Seksistička klima u obrazovnim ustanovama negativno utiče na dostignuća učenika/ca, /studenata/tkinja. Seksizam u obrazovanju može ograničavati buduće odluke o karijeri i načinu života pojedinca.

Kako sprečiti seksizam?

Primeniti politike i zakonske propise o rodnoj ravnopravnosti u obrazovanju. Revidirati udžbenike kako bi se obezbedilo da u njima nema seksizma i da su žene i muškarci prikazani u nestereotipnim ulogama. Obezbediti da u udžbenicima i nastavnim programima žene budu predstavljene u ulozi naučnica, umetnica, sportistkinja, liderki, političarki. Predavati istoriju žensog pokreta. Obezbediti dostupnost mehanizama pritužbi. Nastavom obuhvatiti i teme kao što su jednakost i seksualno obrazovanje (uključujući pristanak i lične granice). Obučiti prosvetne radnike/ce o nesvesnim predrasudama.

Kultura i sport

Primeri seksizma u kulturi i sportu:

Sportistkinje prikazane u medijima iz ugla njihove porodične uloge, a ne njihovih veština i sposobnosti. Trivijalizovanje ženskih sportskih dostignuća. Degradacija muškaraca koji se bave „ženskim sportovima“. Žene u seksi odeći koje služe kao „ukras“ na kulturnim ili sportskim događajima. Odsustvo ženskih umetničkih dela na izložbama. Izuzetno mali broj značajnih ženskih uloga na filmu i potpuno odsustvo uloga za starije glumice. Retkost finansiranja filmskih produkcija u kojima žene imaju vodeću ulogu. Nedovoljno sredstava za žensku umetnost.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

I kultura i sport oblikuju naše stavove. Prikazivanje muškaraca i žena na stereotipni način dalje pothranjuje rodne stereotipe. To što su uglavnom muškarci vidljivi u ovim oblastima, utiče na način na koji se žene vide kao potencijalne umetnice ili sportistkinje, te sužava raspon uzora za decu i omladinu. Rodni stereotipi ograničavaju izbor žena/muškaraca, devojčica/dečaka za bavljenje sportom koji se ne smatra „ženskim“ ili „muškim“, što dovodi do samocenzure. U obe oblasti, seksizam dovodi do nižih plata i sužava mogućnosti za one koji se sa njim suočavaju.

Kako sprečiti seksizam?

Merama za podsticanje kreativnog rada žena i uključivanjem rodne perspektive u kulturnu i sportsku politiku (stipendije, izložbe, obuke, obezbeđivanje prostora/radionica). Obezbediti bolju i veću medijsku pokrivenost ženskog sporta i umetnosti. Podsticati sponzore da podrže žensku umetnost i sport. Usvojiti kodekse ponašanja za sprečavanje seksističkog ponašanja, uključujući odredbe o disciplinskim merama u sportskim savezima. Ohrabriti vodeće ličnosti u sportu i kulturi da se izjasne protiv seksizma i sprovesti kampanje za osudu nasilja u sportu i seksističkog govora mržnje.

Privatna sfera

Primeri seksizma u privatnoj sferi:

Žene obavljaju više neplaćenih poslova (održavanje domaćinstva i nega) nego muškarci, npr. samo žene pomažu u pranju posuđa posle večere u gostima. Seksističke šale među prijateljima. Sistematsko davanje „ženskih“ ili „muških“ igračaka devojčicama/dečacima. Ohrabrivanje dečaka da trče i rizikuju, a devojčica da budu mirne i poslušne. Korišćenje izraza kao što su „trčiš kao devojčica“ ili „dečaci će uvek biti dečaci“.

Zašto se treba baviti ovim pitanjem?

Neplaćeni rad negativno utiče na učešće žena na tržištu rada, njihovu ekonomsku nezavisnost, kao i učešće u sportu i slobodnim aktivnostima. Igračke (npr. mini kuhinja ili igra građenja objekata) utiču na rodne uloge, ali i na buduće odluke o studijama ili karijeri. Seksističke šale mogu zastrašiti ili ućutkati ljude i one trivijalizuju seksističko ponašanje.

Kako sprečiti seksizam?

Merama za podizanje nivoa svesti i istraživanjima o uticaju i raspodeli neplaćenog rada između muškaraca i žena. Merama za usklađivanje privatnog i poslovnog života za sve. Promovisanjem igračaka koje ne prave razliku po polu. Podsticati i dečake i devojčice da učestvuju u kućnim poslovima. Davati i devojčicama prostor i slobodu da se igraju, istražuju i budu ono što jesu.